evropske i one druge priče

Milinko bi svako jutro obukao odelo, a pogledom kroz prozor bi odlučio da li će zadenuti i štipaljke na nogavice. Ako bi ih zadenuo, izvukao bi biciklu iz šupe, dogurao do ulice i sa ivičnjaka laganim pokretom se našao na sedlu.

            Kada bi se našao ispred prodavnice, usporeno bi priterao biciklu uz ivičnjak što uokviruje travnjak, malko pritisnuo polugu za prednju kočnicu i lagano se spustio na ogoljeni travnjak, a potom uglavio biciklu u ram za bicikle.

            Milinko se nikada nije susreo sa momkom koji je počeo da ostavlja motor na sred staze. Nisu ni mogli da se sretnu jer je Milinka budilo sunce, a momka puna bešika piva ili osećaj gladi.

Jednom prilikom prodavac se obrati momku:

-       Zamolio bih te da ne parkiraš motor na sred staze. Stavi ga pored drveta, tamo nikom ne smeta.

-       Meni smetaju umrlice na drvetu, pa ništa. Slušaj matori, kad budeš sklonio ovaj ram za bicikle, ja ću motor parkirati na njegovo mesto. Jel’ jasno?

Prodavac se ironično nasmešio:

-       Jasno. Skloniću ga jednog dana.

Jednog dana momak je prišao motorom prodavnici i parkirao na mesto gde je do juče bio ram za bicikle. U sebi je prokomentarisao: Matoroj drtini je trebalo dve nedelje da legne na rudu, ali je legao.