kiparska kriza (priča)
Svetske ekonomske krize su postale sve učestalije, a biznismeni da bi se osigurali, sav novac su pretvarali u zlato, jer se u svakoj krizi pokazalo kao najsigurnija investicija. Svaka kriza koja je pogodila svet ili barem jedan deo sveta uvek se prenosila i na Srbiju. U svakoj krizi zvaničnici su videli šansu za oporavak Srbije, ali sve se završavalo na jalovim obećanjima u koje je narod sve manje verovao. Međutim, nastankom takozvane, zlatne krize, sve se promenilo. Kipar je odavno postao skladište svetskog kapitala i pojavom zlatne krize, došlo je paralelno i do kiparske krize. Usled nagomilanog zlata ostrvo je počelo da tone. Ubrzo su stupile na snagu mere, kojima bi se sprečilo potapanje ostrva, a jedna od tih je i zabrana deponovanja zlata na Kipar. Ono malo stanovništva kome nije stalo do patriotizma napustilo je Kipar uz novčanu nadoknadu, jer bi automatski nekom biznismenu omogućio da deponuje zlata koliko je iseljenik težak. Smrti su bile učestalije, ali nedovoljne da zadovolje potražnju koja je vladala u svetu. Uvedena je i privremena kontrola rađanja kako ne bi dolazilo do ekcesnih situacija, jer bi svaki roditelj za rođenje deteta morao da izdvoji najmanje tri kilograma zlata. Političari su odmah pomislili kako je to šansa za oporavak Srbije, jer bi napokon srpski biznismeni ulagali novac u Srbiju, pošto ionako više novac nigde nije siguran. Međutim, kriza se otegla, a ulaganja nije bilo ni u tragovima. Biznismeni su ćutali, a narod je bio sve glasniji. Vladajuća većina se po prvi put u novijoj istoriji stvarno pobojala za opstanak na političkoj sceni, kao vladajuća. Čak se i demokratski izabrani predsednik pobojao za svoj opstanak. Napokon srpski biznismeni su udostojili političare i krenuli u dijalog. Zapravo to je bio monolog, jer političari kao i uvek nisu imali nikakve primedbe na predlog biznismena. Srpski biznismeni, rešili su da rizikuju i da sav svoj novonastali kapital pretvore u platinu, a da novac iz Miloševićeve vladavine, koji je neko pretvorio u zlato, otkupe po duploj ceni. Time bi dobili dovoljno prostora da ubuduće skladište plemenite metale, a Srbija bi dobila i novac i zlato. Vladajući vrh je to oberučke prihvatio. Nisu mogli a da se ne pohvale, kako su velikim naporima uspeli da vrate novac, koji je devedesetih otet od građana Srbije. Ono što je oteto napokon je i vraćeno. Država je počela da daje povoljne kredite posrnulim preduzećima, a zlato je prebacila na neko malo manje sigurno ostrvo, jer ko zna možda svet iznedri još neku zlatnu krizu. Narod je uvek bio blagodaran, te je ovakvo delo nagradio na sledećim izborima.
podeli priču na svom FB profilu