evropske i one druge priče

Na ovom buvljaku ima svake zgode. Svašta ljudi bacaju, ali ništa što meni treba. Ne znam ni sam šta mi treba, zato i tumaram ovom ulicom i upirem pogled u zemlju.

           Pazi molim te predratni ram, znao sam da ću nešto naći. Ovaj mi je Cigo nešto poznat. Mora da je negde sa Dorćola, čak mi i klima glavom.

-      Zdravo momče, koliko košta ova velika slika?

-      Za tebe gospodine samo jedna cigareta.

-      Ma hajde, uzmi ovo što je ostalo. Ima tu desetak cigareta…

-      Ne, ne mogu da ti uzmem više.

Oduvek su bili skromni. Valjda će se Bog osvrnuti za njihovom skromnošću.

Kako je dobro očuvan ram, jedva izvadih ove ekserčiće. Vidi neki maturanti iz mog doba. Znao sam da će da pasuje za onu moju matursku sliku. Dobro sam zapamtio veličinu. Samo još krpom da prebrišem ram i staklo, i biće kao novo. Ovo više nema da se kupi. Ipak sam imao sreće što sam naišao na onog Cigu. Eh, sad da vidimo gde beše ona slika … tu je bila negde u fioci … Ah, da, možda sam je odneo u podrum sa ostalim stvarima. Nadam se da je nije zahvatila memla.

Dobro je, svetlo još uvek radi … zašto je prazan podrum? Gde su oni sanduci? Gde su moje uspomene? Kao da su metlom počišćene. Mislio sam da kada počnem da zaboravljam, da će mi ostati uspomene, kako bih se podsetio … mislio sam…

podeli priču na svom FB profilu

podeli priču na Twitter-u