susret (odlomak iz romana 'ovo nije kamuflaža')
Mrak je udavio dan i dozvolio reklamama da pokažu rasipništvo grada. Pomešano svetlo zbunjuje mi čula. Ne čujem fontanu koja je na deset koraka od mene, ali je vidim, kao da je na tri. Zarobljena sam u svetlu i batu nervoznih koraka na pločniku ispred Bilet Servisa. Dva poluskupljena stopala čekaju znak iz glave da krenu dalje. Glava čeka znak od oka. Oko čeka njega. Šta ako moja stopala krenu nekontrolisano da igraju školice? Onda bih morala da bacim kredu koju nemam. Pojavio se. Pozdrav bez stiska ruke i krećemo dalje. Pričamo o mom privikavanju na novi stan. Meni prija što ga vidim, a možemo i da pričamo o alarmima, ne smeta mi. Ne znam gde smo krenuli, samo znam da koračamo po pločniku i polako presecamo osvetljene izloge. Zastajemo ispred neke galerije, gde mi džentlmenski rukom i polukorakom u stranu, pokazuje da uđem. Pisak senzora na ulazu nije dozvolio nadolazećoj jezi da se ustoliči u mom telu. Bitno je da sam je napokon osetila. Mrdalice na postoljima i zidovima, zbog svog karaktera mame osmehe u radoznalim ljudima. Iz daleka se vidi da nema vulgarnosti, čista erotika. Bez reči prilazimo prvoj mrdalici, koju neko već pokreće. Devojka momku cepa košulju, a on zabacuje glavu. To samo može da ispadne u vidu postera iz dvadeset godina starog časopisa. Krećemo ka drugoj mrdalici, na kojoj su dvoje okrenuti jedno prema drugom i drže se za ruke. Pogledom se usaglašavamo da on pomeri mrdalicu. Pokret njegove ruke izaziva širenje njihovih ruku, a tela im se približavaju sasvim dovoljno da im se usne spoje. Stojimo nepomično, zatečeni prizorom. Gurkam ga i tiho kažem, da mnogo traje poljubac. Podiže veđe i potvrđuje. U slabo osvetljenom uglu čami mrdalica kojoj ne mogu da predvidim pokret. Prilazimo do postolja, svetlo ispod mrdalice prolazi kroz žice i obasjava nam lica. Upirem pogled ka mrdalici, koju pokrećem i čekam šta će da se desi. Osećam njegove prste u kosi i pogled na mom licu. Desio se neočekivano, pored mrdalice na kojoj momak stavlja devojci ruku u kosu, naš prvi poljubac.
Ovog puta nisam prigovarala da poljubac dugo traje.
podeli odlomak na svom FB profilu
Dopada mi se. Potpuno zenski ritam. Nadam se da je ovo primljeno kao kompliment, jer tako je zamisljeno :)
Naravno da primam kao kompliment, jer sam i ja zamislio da bude u zenskom ritmu posto se smenjuju njeni osecaji i razmisljanja. Posto cesto odudara napisano od onog sto je pisac mislio da prenese citaocu, ja ovo stvarno shvatam kao kompliment. Inace u romanu se smenjuju muske i zenske naracije. E sad mozda je malo cudno da muskarac pise u zenskom rodu, ali... :))
Jako dobro,tečno,zanimljivo.
Hvala